И битна грешка у музичкиов универзум: HIM. Мислам дека не е потребно натамошно објаснување.
Битна грешка во музичкиов универзум е некој воопшто да се замара за такви срања.
EDIT: Ова го велам, пошто јас ја сфаќам темата како „некој бил добар, па сјебал нешто“. Не гледам нешто добро што може да се сјебе во случаите на коментарот пред мене.
Битна грешка во музичкиов универзум е некој воопшто да се замара за такви срања.
Уффф touche! Добра поента.
...from grief that creeps to wreathe the sun in drapes inwove in death’s head wing… i thank god for the suffering…
Since you went away, years have passed, but yet, tears still flow… ... and the pain still lasts! Dear, I fear that it isn’t a goodbye ‘till one of us—dies…
хммммм… на многу бендови не им требеше ТОА: Cryptopsy- The unspoken King; Disavowed- Stagnated Existence; многу ме нервират новиот на Decrepith Birth- Diminishing Between Worlds, иако е многу добар ама ме нервирет премини од еден во друг стил; a и ме нервирет текстовите на моменти во Ithyphallic на Nile, a секако да не ги заборавиме неизбежните Deicide, подобро Глен да измислеше ново име за нив после Scars Of The Crucifix
Многу луѓе што ги познавам збореа све и свашта за Endorama од Kreator. Според мене тоа е сјаен албум, бидејќи нема ништо лошо малку да се експериментира со стилот, а Креатор покажаа дека можат да го променат стилот, и повторно да се обидат да се вратат на стариот ритам и мелодија, без тоа да звучи погубно (иако секако Enemy of God не звучеше како нивните стари албуми… тука како сепак да се насетува влијанието на Endorama). Многу фанови на овој бенд почнаа да зборуваат секакви глупости за нивниот (тогаш нов) албум, велејќи дека фрлиле црна дамка на севкупната дискографија, но не мислам така, бидејќи ми се допаѓа промената на стилот, а и башка на Endorama има некои песни кои не се забораваат: The chosen few (мојата омилена), Passage to Babylon, Soul Eraser и Future King (особено текстот!). А што им требаше забегувањето накај електроника/техно или што уште не на Blood Stain Child! Silence of Northern Hell беше супер албум, ама после ојде се јабана… Од не-метал бендовите, први на ум ми паѓаат Green Day и Offspring. Иако вториве споменаа дека планираат менување на имиџот и музиката, во Conspiracy of One тоа мошне малку се чувствува и албумот на моменти има малку од шмекот на старите добри Offspring (со мал исклучок на Original Prankster, која како да го навести еволуирањето на бендот и менувањето на насоката). Од друга страна пак, Green Day со Warning ја утнаа работата, а да не зборуваме за се она што доаѓа после тој албум – како што можев да забележам, многу малку луѓе знаеле за Dookie или Kerplunk! и мислат дека ако ја слушнале American Idiot, навистина ги слушнале вистинските Green Day (за Boulevard of broken dreams не сакам ни да помислам, what a waste of energy)! Па едно време, на шала или не, кружеа секакви муабети дека Бритни ќе прави кавери од Maiden, којзнае со каква цел и причина… Среќа наша не се деси тоа…
Return to me your favor, and the world be yours for naught.
Give to me the purest child, the one for so long sought.
He will come in black, Materia in hand, bringing tears to friends.
He brings the reunion, begins the chant, Jenova will be the end.
Битна грешка во музичкиов универзум е некој воопшто да се замара за такви срања.
EDIT: Ова го велам, пошто јас ја сфаќам темата како „некој бил добар, па сјебал нешто“. Не гледам нешто добро што може да се сјебе во случаите на коментарот пред мене.
Egoism is the very essence of a noble soul.
Scattered @ Myspace
Infarkt @ Myspace
Hardfaced @ Myspace
Уффф touche! Добра поента.
...from grief that creeps to wreathe the sun in drapes inwove in death’s head wing… i thank god for the suffering…
Since you went away,
years have passed,
but yet,
tears still flow…
... and the pain still lasts!
Dear, I fear that it isn’t a goodbye ‘till one of us—dies…
хммммм… на многу бендови не им требеше ТОА:
Cryptopsy- The unspoken King; Disavowed- Stagnated Existence; многу ме нервират новиот на Decrepith Birth- Diminishing Between Worlds, иако е многу добар ама ме нервирет премини од еден во друг стил; a и ме нервирет текстовите на моменти во Ithyphallic на Nile, a секако да не ги заборавиме неизбежните Deicide, подобро Глен да измислеше ново име за нив после Scars Of The Crucifix
Многу луѓе што ги познавам збореа све и свашта за Endorama од Kreator. Според мене тоа е сјаен албум, бидејќи нема ништо лошо малку да се експериментира со стилот, а Креатор покажаа дека можат да го променат стилот, и повторно да се обидат да се вратат на стариот ритам и мелодија, без тоа да звучи погубно (иако секако Enemy of God не звучеше како нивните стари албуми… тука како сепак да се насетува влијанието на Endorama). Многу фанови на овој бенд почнаа да зборуваат секакви глупости за нивниот (тогаш нов) албум, велејќи дека фрлиле црна дамка на севкупната дискографија, но не мислам така, бидејќи ми се допаѓа промената на стилот, а и башка на Endorama има некои песни кои не се забораваат: The chosen few (мојата омилена), Passage to Babylon, Soul Eraser и Future King (особено текстот!).
А што им требаше забегувањето накај електроника/техно или што уште не на Blood Stain Child! Silence of Northern Hell беше супер албум, ама после ојде се јабана…
Од не-метал бендовите, први на ум ми паѓаат Green Day и Offspring. Иако вториве споменаа дека планираат менување на имиџот и музиката, во Conspiracy of One тоа мошне малку се чувствува и албумот на моменти има малку од шмекот на старите добри Offspring (со мал исклучок на Original Prankster, која како да го навести еволуирањето на бендот и менувањето на насоката). Од друга страна пак, Green Day со Warning ја утнаа работата, а да не зборуваме за се она што доаѓа после тој албум – како што можев да забележам, многу малку луѓе знаеле за Dookie или Kerplunk! и мислат дека ако ја слушнале American Idiot, навистина ги слушнале вистинските Green Day (за Boulevard of broken dreams не сакам ни да помислам, what a waste of energy)!
Па едно време, на шала или не, кружеа секакви муабети дека Бритни ќе прави кавери од Maiden, којзнае со каква цел и причина… Среќа наша не се деси тоа…
Return to me your favor, and the world be yours for naught.
Give to me the purest child, the one for so long sought.
He will come in black, Materia in hand, bringing tears to friends.
He brings the reunion, begins the chant,
Jenova will be the end.